U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi, saopštio je Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ povodom meseca borbe protiv raka,
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka
u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od
malignih tumora u većini zemalja u razvoju.Muškarci u našoj sredini najviše
obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate.Kod žena maligni
proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću
materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena,
navodi se u saopštenju Batuta.
Srbija se, prema najnovijim procenama, a
među 40 zemalja Evrope, svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja
(nalazi se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u
Evropi (na drugom mestu odmah posle Mađarske).Procenjene stope obolevanja od
svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Muškarci u Srbiji su
u srednjem riziku obolevanja od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u
zemljama Istočne i Zapadne Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i
Hrvatskoj.Za razliku od muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja
od svih malignih tumora, odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe,
procenjena stopa obolevanja kod žena u Srbiji je viša u odnosu na druge zemlje
Zapadnog Balkana.
Razlog ovome mogu biti više stope
obolevanja od raka grlića materice i malignih tumora bronha i pluća u odnosu na
prosečne procenjene stope obolevanja od ovih oblika raka u Evropi.Za razliku
procenjenih stopa obolevanja, Srbija je odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su
registrovane stope umiranja od svih malignih tumora kod oba pola među najvišim
u Evropi
Procenjene stope umiranja od svih malignih
tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su odmah posle žena u
Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora, osim kože. Razlog
ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića materice i raka dojke
kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne procenjene stope umiranja
od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.Prema najnovijim procenama Svetske
zdravstvene organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka,
obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008.
godini i 14,1 miliona ljudi u 2012. godini na 18,1 miliona ljudi u 2018.
godini. Prema istom izvoru, registrovano je 9,6 miliona smrtnih slučajeva od
svih lokalizacija malignih tumora u 2018. godini.Procena je da će tokom života
jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena oboleti od raka, a jedan od osam
muškaraca i jedna od jedanaest žena umreti od nekog oblika maligne
bolesti.Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko faktora, od kojih su
najznačajniji ukupan porast stanovništva i produženo očekivano trajanje života,
ali i promena učestalosti određenih faktora rizika raka povezanih sa socijalnim
i ekonomskim razvojem.
Primer su zemlje ubrzanog ekonomskog
razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su posledica
infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih bolesti
koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u industrijski
razvijenim zemljama.
Uprkos činjenici da su preventivni programi
u nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih
lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj
Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja,
osim u zemljama subsaharske
Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina zemalja još suočava sa
povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih bolesti koji se kasno
dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje i negu, navodi se u saopštenju
Batuta.
U svetu su, i dalje, rak pluća, rak dojke i
rak debelog creva vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri
vrste raka čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u
svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak
kod muškaraca i čini 14,5 odsto svih novih slučajeva raka i 22 odsto svih
smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca.
Potom slede karcinom prostate (13,5 odsto)
i kolorektalni karcinom (10,9 odsto). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan
maligni tumor kod žena (čini 24,2 odsto svih novootkrivenih slučajeva raka) i
vodeći uzrok smrti od raka kod žena (15 odsto), a slede ga rak pluća (13,8
odsto) i rak debelog creva (9,5 odsto).
Prevencija malignih bolesti ima ogroman
javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli
malignih bolesti. Ukoliko do
bolesti ipak dođe, njen je ishod moguće poboljšati ranim otkrivanjem,
adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom, uz
odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
Batut prenosi da su podaci iz literature
pokazali da:
·
Oko 30 odsto svih smrtnih ishoda od malignih bolesti nastaju kao posledica
pušenja duvana, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne
fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola, a da se na više od 80 odsto svih
malignih bolesti može uticati modifikovanjem i eliminacijom ovih faktora
rizika.
·
Svakodnevno i povremeno puši više od trećine odraslog stanovništva, a da
prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od
tri petine stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a dve
petine i na radnom mestu.
·
Više od trećine svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne
ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro petina odraslog stanovništva Srbije je
gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost
povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena
u menopauzi) i prostate kod muškaraca.
·
Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora
rizika u nastanku malignih tumora. Izbalansirana fizička aktivnost je direktno
povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine. Fizička aktivnost i
izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.
·
Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića.
Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog
creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za
varenje imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na
osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.
·
Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima
svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka
kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz
povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na
hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda,
koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se
normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.
·
Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22 odsto smrtnih
ishoda od raka u zemljama u razvoju i šest odsto u razvijenim zemljama su
posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za
nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka
želuca).
Nove smernice Svetske zdravstvene
organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi
koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na
rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti.
Jedan od problema je što se mnogi slučajevi
raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom,
mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno
lečenje.
U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni
programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka,
koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od
navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene
starosti od 50 do 69 godina.
Mamografski preventivni pregledi predviđeni
su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na
karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su
pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine.
Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola
starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje
na skriveno krvarenje u stolici.
I dalje jedan od značajnih problema u
Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje
pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa
prevencije i ranog otkrivanja raka.
Ključne poruke za rano postavljanje
dijagnoze su:
·
Povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti
ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;
·
Investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju
zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;
·
Omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i
palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom;
·
Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti
i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u
visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka
kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju
sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. Kako
navodi SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije ranije što
su pokazali i podaci za 2010. godinu, u kojoj je, kroz izdatke za zdravstvenu
zaštitu i ekonomske gubitke zbog odsustvovanja sa posla, potrošeno 1,16
milijardi američkih dolara.