Detaljno
objašnjenje prava i obaveza radnika i poslodavaca u toku vanrednog stanja
Povodom nedoumica
građana Srbije, odnosno poslodavaca i zaposlenih, u vezi sa njihovim pravima i
obavezama tokom vanrednog stanja izazvanog virusom COVID–19, Ministarstvo za
rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u daljem tekstu, objašnjava
sve detalje i moguće situacije u toku vanrednog stanja (rad od kuće, visina
naknada, prava roditelja koji imaju decu mlađu od 12 godina, prava radnika u
samoizloaciji, plaćenom i neplaćenom odusustvu, bolovanju...).
ORGANIZACIJA RADA
OD KUĆE
Apelujemo na
poslodavce da, ukoliko to priroda delatnosti i posla koje obavljaju dozvoljava,
zaposlenima organizuju rad od kuće. Zaposleni koji u skladu sa Zakonom o radu i
Uredbom o organizovanju rada poslodavca za vreme vanrednog stanja, rade od kuće
imaju pravo zaradu, kao i zaposleni koji rade na svom radnom mestu. Jedina
razlika je što zaposleni koji rade od kuće, nemaju pravo na naknadu troškova
prevoza za dolazak i odlazak sa rada kao zaposleni koji dolaze u poslovne
prostorije poslodavca, kao ni na naknadu drugih troškova u vezi sa
organizacijom rada na ovakav način.
Rad od kuće nije
„plaćeno odsustvoˮ već organizacija rada u kojoj zaposleni svoje radne obaveze
izvršava od kuće i za to ostvaruje zaradu.
U slučaju kada
poslodavac ne može da organizuje rad od kuće, dužan je da obezbedi sve mere
zaštite bezbednosti i zdravlja na radu.
Zaposleni roditelj
sa decom mlađom od 12 godina
Na osnovu Uredbe
o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja, kao i na osnovu
mera prevencije širenja zaraze COVID–19 virusom, Ministarstvo državne uprave i
lokalne samouprave donelo je Preporuku za organizovanje rada u javnim upravama
i državnim institucijama (Preporuka).
Preporuka se,
imajući u vidu nadležnost Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, pre
svega odnosi na zaposlene u državnim organima, javnim agencijama, javnim
službama i jedinicama lokalne samouprave.
Ovu preporuku,
treba primeniti i na poslodavce u privatnom sektoru, ukoliko to dozvoljava
delatnost rada poslodavca.
Prema Preporuci,
„poslodavac prvenstveno treba da ima u vidu da su naročito ugrožena lica sa
utvrđenim hroničnim oboljenjima i lica starija od 60 godina i da posebnu
zaštitu ima roditelj deteta do 12 godina, a naročito ukoliko sam vrši
roditeljska prava, ili je drugom roditelju ustanovljena radna obaveza. Za
navedene zaposlene neophodno je omogućiti rad od kuće, i to u skladu sa planom
rada i rasporedom koji je poslodavac, odnosno rukovodilac, sam dužan da utvrdi
za svakog zaposlenogˮ.
Međutim, u
slučajevima gde se zbog delatnosti i prirode posla ne može organizovati rad od
kuće (i u javnom i u privatnom sektoru), poslodavac je dužan da obezbedi mere
zaštite i zdravlja zaposlenih, kao i da organizuje rad u smenama, kako bi što
manji broj zaposlenih i svih drugih radno angažovanih lica rad obavljao istovremeno
u jednoj prostoriji.
Poslodavac treba
da omogući jednom roditelju sa detetom
ispod 12 godina, da radi od kuće, a ukoliko je proces rada poslodaca takav da
je nemoguće organizivati takav rad, neophodno je da se organizuje rad u
smenama, tako da se raspored rada zaposlenog roditelja, ne poklapa sa
rasporedom rada drugog roditelja koji takođe ima radnu obavezu.
OSVRT NA POJEDINA
PRAVA IZ RADNOG ODNOSA I PO OSNOVU RADA
Zaposleni je u
samoizolaciji/karantinu
Zaposleni koji je
u samoizolaciji, a kome je nadležni organ izdao akt (rešenje ili drugi akt) o
samoizolaciji ili karantinu, imaja pravo na naknadu zarade.
Naknada zarade
pripada zaposlenom prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, u slučaju kada je
zaposleni privremeno sprečen za rad zbog propisane mere obavezne izolacije kao
kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini.
Prvih 30 dana
odsustva plaća poslodavac, a od 31. dana Republički fond za zdravstveno
osigurnje.
Zaposleni u
samoizolaciji ili karantinu treba da se jave poslodavcu telefonom i da mejlom
ili nekim drugim elektronskim načinom komunikacije, pošalju skeniran ili slikan
navedeni akt nadležnog organa.
Potvrdu o
privremenoj sprečenosti za rad, kao i
doznaku za zaposlenog, može da dostavi član porodice ili sam zaposleni
kad prestanu razlozi zbog kojih istu nije mogao da dostavi.
Pravo na naknadu
zarade prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju, nema osiguranik, ako je namerno
sprečavao ozdravljenje ili ako je zloupotrebio pravo na korišćenje
odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad na neki drugi način
(na primer prekršaj samoizolacije/karantina).
Naknada zarade,
prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju je prosečna zarada koju je osiguranik
ostvario u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena
sprečenost za rad, i određuje se u
visini 65% od osnova za naknadu zarade. Poslodavac može isplatiti i veći iznos
naknade zarade zaposlenom, ukoliko se tako ugovori kolktivnim ugovorom ili
ugovorom o radu.
Pravo na naknadu
zarade imaju zaposleni i lica koja obavljaju samostalnu delatnost, ali ne i
radno angažovani po osnovu ugovora van radnog odnosa (osim ako u ovom ugovoru
nije utvrđena i novčana naknada za slučaj kada se ne obavljju poslovi za koji
je zaključen ugovor).
Pravo zaposlenog
koji koristi koristi godišnji odmor
U zavisnosti od
potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz
prethodnu konsultaciju zaposlenog. Zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg
odmora, odnosno kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca, ima pravo na
naknadu zarade, u visini prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci.
Prekid rada,
odnosno smanjenje obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog (član
116. Zakona o radu)
Ukoliko
poslodavac ima smanjen obim posla ili je
u potpunosti prekinuo rad, zaposleni se mogu uputiti na tzv „prinudni godišnji
odmorˮ u trajanju od 45 radnih dana, odnosno i duže u skladu sa Zakonom.
U navedenom
slučaju zaposleni imaju pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne
zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ista ne može biti manja od minimalne
zarade.
Kolektivnim
ugovorom ili ravilnikom o radu i ugovorom o radu može se utvrditi i veći iznos
naknade zarade od ove koja je utvrđena zakonom.
Prekida rada zbog
naredbe nadležnog državnog organa/organa poslodavca zbog neobezbeđivanja
bezbednosti i zaštite života i zdravlja
Članom 117.
Zakona o radu propisano je da visina
naknade zarade za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog
državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja
bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg
obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica,
Zakonom o radu nije utvrđena. Ista se utvrđuje
i isplaćuje u visini utvrđenoj kolektivnim ugovorom/pravilnkom o radu i
ugovorom o radu.
Zaposleni
odsustvuje sa rada zbog bolesti ili je na plaćenom odsustvu
(čl. 114. i 115. Zakona o radu)
Zaposleni ima
pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene
sprečenosti za rad i to najmanje u visini 65% prosečne zarade, odnosno u visini
od 100% zarade zaposlenog u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Zaposleni ima
pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za slučaj plaćenog odsustva: sklapanja braka, porođaja
supruge, teže bolesti člana uže porodice, smrti člana uže porodice, dobrovoljnog
davanja krvi i dr.
Pravo na
neplaćeno odsustvo (član 78. Zakona o radu)
Poslodavac u
skladu sa Zakonom o radu, može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade
(neplaćeno odsustvo).
Samo na zahtev
zaposlenog, poslodavac može da odobri pravo na neplaćeno odsustvo.
Višak zaposlenih
Poslodavac koji
otkazuje radni odnos zaposlenom jer je tehnološki višak mora da vodi računa o
tome da li je u obavezi da donese program rešavanja viška zaposlenih (član 153.
Zakona o radu) kao i da zaposlenima, koje je utvrdio kao tehnološki višak,
isplati otpremninu pre otkaza ugovora o radu. Poslodavac je dužan da pre otkaza
ugovora o radu, zaposlenom isplati otpremninu (član 158. stav 1. Zakona).
Ukoliko
poslodavac ne isplatu otpremninu, a zaposlenom prestane radni odnos, inspektor
će vratiti na rad sve one zaposlene, kod kojih poslodavac nije ispoštovao
odredbe zakona.
Visina otpremnine
utvrđuje se kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu,
i ne može biti niža od zbira trećine
zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca
kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.
Pravo zaposlenog
na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti
Pravo na novčanu
naknadu ima zaposleni na neodređeno vreme koji je proglašen tehnološkim viškom,
zaposleni na određeno vreme, kao i lice koje po osnovu ugovora obavljalo privremene i povremene poslove, a
koje je u periodu od najmanje 12 meseci neprekidno ili s prekidima u poslednjih
18 meseci bilo u osiguranju.
Novčana naknada
pripada od prvog dana od dana prestanka obaveznog osiguranja, ako se prijavi i
podnese zahtev Nacionalnoj službi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog
odnosa ili prestanka osiguranja. Nezaposlenom koji podnese zahtev, po isteku
roka od 30 dana, novčana naknada pripada od dana podnošenja zahteva.
Obezbeđivanjem
elektronske prijave na NSZ, sva lica od 23. marta 2020. godine, imaju mogućnost
da se prijave elektronski radi korišćenja prava na novčanu naknadu u skladu sa
zakonom.
http://www.nsz.gov.rs/live/info/saopstenja/obave_tenje_za_korisnike_usl…
Bez obzira na
vanredno stanje, zaposleni koji smatraju da im je povređeno pravo iz radnog
odnosa i po osnovu rada, mogu se obratiti Inspektoratu za rad, koje će u skladu
sa zakonom i svojim nadležnostima i ovlašćenjima preduzeti odgovarajuće mere.
Kontakt
- mejlovi: inspektorat@minrzs.gov.rs ili kontrola@minrzs.gov.rs
- telefonski broj 0800 300 307 (besplatan
poziv).