Nacrt programa za digitalizaciju zdravstva
u završnoj fazi
Nacrt Programa za digitalizaciju zdravstva za period od 2021. do 2026. sa akcionim planom za sprovođenje uskoro će se naći u javnoj raspravi. U izradi ovog dokumenta učestvovalo je preko 30 članova Radne grupe, među njima i predstavnica Komore zdravstvenih ustanova Srbije – Zorana Bizetić.
„Ovo je veoma važan
dokument jer postavlja okvir budućeg delanja u oblasti digitalizacije
zdravstva. Otuda je značajno da ustanove reaguju na vreme, odnosno da tokom
javne rasprave iznesu primedbe i ukažu
na eventualne propuste u tekstu“ objašnjava gospođa Bizetić.
Izrada dokumenta započela
je u periodu april – maj (2021) serijom intenzivnih onlajn sastanaka na kojima
je najpre analizirano stanje. Članovi radne grupe, predstavnici različitih
institucija – od Ministarstva zdravlja i RFZO, preko predstavnika zdravstvenih
ustanova pa do potencijalnih donatora - kroz analizu stanja nastojali su a
lociraju probleme.
„Zaista je veliki posao urađen, iako moram da kažem – KONAČNO, budući da je već krajnje vreme da ovakav dokument bude donet“ kaže predstavnica KZUS u Radnoj grupi za digitalizaciju zdravstva. Ona podseća da smo nažalost imali diskontinuitet planskih dokumenata u vezi sa informatizacijom i digitalizacijom zdravstva jer je prethodni dokument/strategija donet za period 2009 – 2015. Od tada imamo diskontinuitet što je veliki problem .
„Važno je da postoji kontinuitet planskog razvoja čak i
kada se ne ostvare ciljevi iz postojećeg dokumenta - da bismo znali šta je planirano. Papirom vi
omogućavate da struka gura nešto i to bez obzira na promenu vlasti . Nije
slučajno što se strategije donose na 5 godina. Mi od 2015 godine nemamo
strategiju a veliki su projekti rađeni“ kaže Zorana Bizetić
Glavni problem koji ona
vidi u vezi sa digitalizacijom zdravstva je problem stručnih i kompetentnih
ljudi unutar zdravstava koji će se baviti digitalizacijom
Drugi (problem) je
infrastruktura – mreža, računari
„Mi imamo informacione
sisteme u zdravstvenim ustanovama ali to
nisu pravi sistemi nego pomoćna stredstva – jer je papirni dokument
glavni; potom - naši softveri nisu
sertifikovani (bio je sertifikovan HELIANT za primar ali je sertifikacija
istekla davno). Softveri koje koristimo su dakle pomoćna sredstva i ne možemo
sto posto na njih da se oslonimo“ kaže Bizetić
Govoreći o problemu
informatičkog kadra u zdravstvu ilustrativan je podatak da je 2014 godine u 272 zdravstvene ustanove bilo
411 informatičara. „Kasnije je prividno
došlo do skoka - preklopila se zabrana
zapošljavanja sa informatičkom ekspanzijom pa su preusmereni zaposleni sa nekih
drugih poslova na poslove informatičara. Međutim, ispoljio se drugi problem a to je ne samo
nedovoljan broj informatičara nego i stručnost i kompetentnost kadra.“
Radna grupa predano je
radila na izradi strategije digitalizacije zdravstva kroz intenzivne sastanke i tri radionice. Na
prvoj radionici analizirano je stanje i definisane misija i vizija; na drugoj
radionici definisani su strateški ciljevi a za treću su traženi predlozi
projekata kojih je stiglo preko 100 pa su na tom sastanku, na osnovu uvida u
projekte, definisane MERE.
Nacrt strategije je trebalo već da bude gotov ali su probijeni prvobitno definisani rokovi pa se javna rasprava očekuje tokom oktobra , dok bi usvajanje dokumenta moglo uslediti krajem meseca.
