Institut za javno zdralje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut":
4 februar - Svetski dan borbe protiv raka
Svetska zdravstvena organizacija sa Međunarodnim
udruženjem za borbu protiv raka svakog 4. februara obeležava Svetski dan borbe
protiv raka.
Prema procenama Svetske zdravstvene
organizacije i Međunarodne agencije za istraživanje raka, obolevanje od
malignih bolesti u svetu je poraslo na 18,1 miliona ljudi i registrovano je 9,6
miliona smrtnih slučajeva od svih lokalizacija malignih tumora u prethodnoj godini.
Tokom života, jedan od pet muškaraca i jedna od šest žena će oboleti od raka, a
jedan od osam muškaraca i jedna od jedanaest žena će umreti od nekog oblika
maligne bolesti.
Povećano opterećenje rakom je posledica nekoliko
faktora, od kojih su najznačajniji, ukupan porast stanovništva i produženo
očekivano trajanje života, ali i promena učestalosti određenih faktora rizika
raka povezanih sa socijalnim i ekonomskim razvojem. Primer su zemlje ubrzanog
ekonomskog razvoja gde su u prošlosti najučestaliji bili maligni tumori koji su
posledica infekcije. Sada se u ovim zemljama češće javljaju oni tipovi malignih
bolesti koji se dovode u vezu sa stilom života i koji su učestaliji u
industrijski razvijenim zemljama.
Uprkos činjenici da su preventivni programi u
nekim zemljama doveli do značajnog smanjenja stopa obolevanja od nekih
lokalizacija raka, kao što su rak pluća (primer, kod muškaraca u Severnoj
Evropi i Severnoj Americi) i rak grlića materice (primer, u većini zemalja,
osim u zemljama Subsaharske Afrike), novi podaci pokazuju da se i dalje većina
zemalja još suočava sa povećanjem apsolutnog broja slučajeva malignih
bolesti koji se kasno dijagnostikuju i zahtevaju dugotrajno lečenje
i negu.
Globalno opterećenje rakom u svetu
Prema procenama u prethodnoj. godini gotovo polovina
novih slučajeva malignih bolesti i više od polovine smrtnih slučajeva od raka u
svetu se registrovalo u Aziji, delom je to posledica i činjenice da na ovom
kontinentu živi skoro 60% svetske populacije. U Evropi, koja čini samo 9,0%
svetske populacije, registrovano je 23,4% novih slučajeva raka i 20,3% smrtnih
slučajeva od malignih bolesti. Za razliku od Evrope u Americi, koja čini 13,3%
svetske populacije, registrovano je 21,0% novoobolelih i 14,4% umrlih od raka.
Za razliku od drugih kontinenata veći procenat smrtnih slučajeva od raka u
odnosu na procenat novootkrivenih slučajeva je registrovan u Aziji
(57,3%; 48,4%) i Africi (7,3%; 5,8%,) što se može se dovesti u vezu sa većim
učešćem određenim lokalizacijama raka koje imaju lošiju prognozu, slabo
preživljavanje i u mnogim zemljama u Aziji i Africi postoji ograničeni pristup
zdravstvenoj zaštiti i pravovremenoj dijagnostici i lečenju.
Vodeće lokalizacije raka u svetu
Rak pluća, rak dojke i rak debelog creva su
vodeće lokalizacije raka u obolevanju i u umiranju. Ove tri vrste raka
čine zajedno jednu trećinu novoobolelih i umrlih osoba od raka u svetu.
Rak pluća je najčešće dijagnostikovan rak kod
muškaraca i čini 14,5 % svih novih slučajeva raka i 22% svih smrtnih
slučajeva od raka kod muškaraca. Potom slede karcinom prostate (13,5%) i
kolorektalni karcinom (10,9%). Rak dojke je najčešće dijagnostikovan maligni
tumor kod žena (čini 24,2% svih novootkrivenih slučajeva raka ) i vodeći
uzrok smrti od raka kod žena (15%), a slede ga rak pluća (13,8%) i rak debelog
creva (9,5%).
Opterećenje rakom u Srbiji
U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko
36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi.
Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični
vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u
razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše su obolevali od raka pluća, kolona i
rektuma i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće bio lokalizovan na
dojci, kolonu i rektumu, plućima i grliću materice.
Maligni tumori pluća i bronha vodeća su
lokalizacija i u obolevanju i u umiranju među muškarcima, odnosno treći po
učestalosti uzrok obolevanja i drugi uzrok umiranja među ženama sa dijagnozom
raka. Tokom 2015. godine u Srbiji od raka bronha i pluća obolelo je 5.578 osoba
(3.970 muškaraca i 1.608 žena) i umrle su 5.252 osobe oba pola (3.805 muškaraca
i 1.447 žena).
Rak dojke najčešći je maligni tumor u obolevanju
i umiranju kod žena. U Srbiji je 2015. godine od malignih tumora dojke obolelo
4.304 žene i umrle su 1.693 žene.
Maligni tumori debelog creva i rektuma u našoj
zemlji druga su po učestalosti lokalizacija raka u obolevanju i umiranju kod
muškaraca, odnosno drugi po učestalosti u obolevanju i treći u umiranju od
malignih tumora kod žena. Od malignih tumora debelog creva i rektuma obolele su
4.524 osobe (2.753 muškarca i 1.771 žena) i umrlo je 2.568 osoba oba pola
(1.578 muškaraca i 990 žena).
Rak grlića materice je tokom 2015. godine bio
četvrti po učestalosti maligni tumor u obolevanju i šesti po učestalosti u
umiranju među našim ženama. Dijagnoza raka grlića materice je postavljena iste
godine kod 1.095 žene, dok je 424 žene umrlo od ove vrste malignog tumora.
Treći po učestalosti maligni proces među našim
muškarcima lokalizovan je na prostati. Tokom 2015. godine od raka prostate
novoobolelo je 1.953 muškaraca i umrlo je 1.073 muškaraca.
Srbija prema procenama IARC- a se među 40
zemalja Evrope svrstava u grupu zemalja sa srednjim rizikom obolevanja (nalazi
se na 12. mestu) i visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi (na
drugom mestu odmah posle Mađarske). Procenjene stope obolevanja od svih
malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena.
Muškarci u Srbiji su u srednjem riziku obolevanja
od svih malignih tumora, u odnosu na muškarce u zemljama Istočne i Zapadne
Evrope, kao i u odnosu na muškarce u Sloveniji i Hrvatskoj. Za razliku od
muškaraca, žene u Srbiji su u višem riziku obolevanja od svih malignih tumora,
odmah posle žena u Zapadnoj i Severnoj Evropi. Takođe, procenjena stopa
obolevanja kod žena u Srbiji, je viša u odnosu na druge zemlje Zapadnog Balkana.
Razlog ovome mogu biti više stope obolevanja od raka grlića materice i malignih
tumora bronha i pluća u odnosu na prosečne procenjene stope obolevanja od ovih
oblika raka u Evropi.
Za razliku procenjenih stopa obolevanja, Srbija
je, odmah posle Mađarske zemlja u kojoj su registrovane stope umiranja od svih
malignih tumora kod oba pola među najvišim u Evropi. Procenjene stope umiranja
od svih malignih tumora su niže kod muškaraca nego kod žena. Žene u Srbiji su
odmah posle žena u Mađarskoj u visokom riziku umiranja od svih malignih tumora,
osim kože. Razlog ovome je činjenica da su stope umiranja od raka grlića
materice i raka dojke kod žena u Srbiji među najvišima u odnosu na prosečne
procenjene stope umiranja od ovih oblika raka u drugim zemljama Evrope.
Prevencija malignih bolesti ima ogroman
javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup u kontroli
malignih bolesti, jer na približno dve trećine faktora rizika koji su odgovorni
za nastanak raka moguće je uticati, menjati ih ili ih potpuno eliminisati. Čak
40% malignih bolesti može biti izbegnuto jednostavnim merama: prestankom
pušenja, ograničenim konzumiranjem alkohola, izbegavanjem suvišnog izlaganja
suncu, zadržavanjem prosečne težine konzumiranjem zdrave hrane, vežbanjem, kao
i zaštitom od infekcija koje se mogu razviti u rak.
Ukoliko do bolesti ipak dođe, njen je ishod
moguće poboljšati ranim otkrivanjem, adekvatnim lečenjem i rehabilitacijom uz
odgovarajuće palijativno zbrinjavanje.
U Srbiji su doneti nacionalni programi za skrining
raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji će u narednom
periodu značajno smanjiti obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija
malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50
do 69 godina. Mamografski pregledi predviđeni su da se rade svim ženama
navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice
obuhvaćene su žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje se pozivaju na preventivni
ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje
na rak debelog creva obuhvata građane oba pola starosti od 50 do 74 godina,
koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u
stolici.