IZMENE U ZDRAVSTVENOM OSIGURANjU: Ko beži od pregleda, plaća ako se razboli
B. Radivojević
Kakve novine će pacijentima doneti predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je stigao pred poslanike. Osiguranik koji ignoriše skrining, snosiće 35 odsto troškova lečenja
IZABRANI lekar, prema Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je 8. januara ušao u skupštinsku proceduru, moći će da otvori bolovanje do 60 dana, što je duplo više nego trenutno. Predloženo je i da se za vreme odsustva sa posla zbog nege deteta do 18. godine roditeljima isplaćuje naknada za bolovanje u visini 100 odsto osnovne plate, a prvi put se uvodi i mogućnost dopunskog i dodatnog dobrovoljnog osiguranja.
Uz proširivanje prava iz zdravstvenog osiguranja, predlogom novog zakona, predviđena je jedna mera koju osiguranici mogu da tumače kao sankciju - da se u slučaju neopravdanog izostanka sa preventivnih pregleda, ako se osiguranik ne odazove na više poziva u okviru jednog ciklusa skrininga, a u međuvremenu se razboli od bolesti koja je na vreme mogla biti otkrivena i tretirana, plaća 35 odsto cene lečenja. U Ministarstvu zdravlja, koje je i predalo predlog u proceduru, tvrde da to ipak nije mera kažnjavanja osiguranika koji ne idu na redovne skrining preglede, nego dodatni model da se podstakne svest o značaju prevencije i otkrivanja bolesti u ranoj fazi, kada su i šanse za izlečenje daleko veće.
Novina je da se palijativno zbrinjavanje, za umiruće pacijente, za koje sem ublažavanja tegoba medicina više ništa ne može da učini, obezbeđuje u potpunosti na teret osiguranja, a najmanje 65 odsto za lečenje bolesti osiguranika koji se neopravdano nije odazvao ni na jedan poziv za skrining program u okviru jednog ciklusa, s obzirom na to da se uvedeni skrininzi rade na dve ili tri godine.
- Po predlogu novog zakona, osiguranici će moći da ostvare šira prava iz zdravstvenog osiguranja i u slučajevima kada zbog propusta poslodavaca nemaju redovnu uplatu doprinosa za zdravstveno - objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja. - Do sada je u takvim slučajevima osiguranik mogao da ostvari pravo na hitnu medicinsku pomoć. Po novom predlogu, osiguranici će moći da ostvare pravo i na palijativno zbrinjavanje, sprovođenje obaveznog skrininga u skladu sa nacionalnim programima, kao i obaveznu imunizaciju prema propisima kojima se uređuje zaštita stanovništva od zaraznih bolesti.
Predloženim rešenjima, ako ih parlament usvoji, uvode se novi osnovi osiguranja za poljoprivrednike, za javne beležnike i izvršitelje, za osiguranike koji primaju penziju ili invalidninu isključivo od stranog nosioca osiguranja, a imaju stalni ili privremeni boravak u Srbiji, za žrtve terorizma, kao i za ljude sa statusom borca.
Kada se upućuju na lečenje u ustanovu udaljenu najmanje 50 kilometara od mesta stanovanja, osiguranici će moći da naplate troškove prevoza. Novo je i rešenje da se iz obavezanog osiguranja obezbeđuju i troškovi prevoza posmrtnih ostataka osoba čiji su organi donirani do njihovog mesta stanovanja.
BOLjE USLUGE UZ DOPLATU
OSIGURANICI bi novim zakonom o zdravstvenom osiguranju dobili i mogućnost da mogu da ostvare pravo na medicinska pomagala i lekove višeg standarda uz doplatu razlike u ceni u odnosu na pomagalo ili lek koje se izdaje na teret osiguranja. Isto bi važilo i za rehabilitaciju, što u praksi znači da bi osiguranik koji se upućuje u rehabilitacioni centar, po želji, recimo, mogao da se smesti u apartman, uz doplatu razlike na cenu koju priznaje osiguranje. A u banju će, po novom predlogu, osim izabranog lekara, osiguranika moći da uputi i specijalista koji ga leči.
PROSEK ZA BOLOVANjE - 12 MESECI
PREDLOGOM novog Zakona sužava se prostor za zloupotrebe naknada tokom bolovanja. Naime, kako u Ministarstvu zdravlja objašnjavaju za "Novosti", dosad je bilo mnogo primera da se, najčešće trudnicama, pred bolovanje povećava plata, kako bi se podigao prosek primanja. Zato je predloženo da se naknada tokom bolovanja obračunava na osnovu proseka osnovne zarade u prethodnih 12 meseci, a ne samo tri, kao do sada.