BLIC: NOVI PREDLOG VLADE Ako ne idete na skrining preglede, RFZO ne plaća celo lečenje
Korisnici zdravstvenog osiguranja koji budu
pozivani na skrining preglede a ne odazovu se ili ne dostave opravdanje za
izostanak, ukoliko se razbole, plaćaće do 35 odsto pune cene lečenja, piše u
predlogu Zakona o zdravstvenom osiguranju koji je stigao u Skupštinu 9.
januara.
Kako nezvanično saznajemo u resornom
ministarstvu, cilj ovakvog predloga nije "kažnjavanje" građana, već
namera da se podigne svest o preventivnim pregledima, odnosno skrininzima jer
je i za stanovništvo, ali i za državu najbolje da se bolest otkrije na vreme i
spreči.
"Najmanje 65 odsto izdvaja se iz
sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja za lečenje bolesti čije je rano
otkrivanje predmet ciljanog preventivnog pregleda, odnosno skrininga ukoliko se
osigurano lice nije odazvalo ni na jedan poziv u okviru jednog ciklusa
pozivanja, niti je svoj izostanak opravdalo, a ta bolest je dijagnostikovana u
periodu do narednog ciklusa pozivanja", navedeno je u predlogu zakona. U
prevodu, ukoliko se osiguranik razboli, plaćaće do 35 odsto usluge lečenja.
Prema evidenciji, građani Srbije nisu bili
ažurni kada je skrining u pitanju, te od raka dojke, debelog creva i grlića
materice godišnje oboli oko 33.000 ljudi. Prema rečima lekara na poziv za
skrining mamografiju odazove se svaka druga ili čak svaka treća pozvana žena
starosti 50 do 69 godina.
Dr Ljubica Mrdaković Todorović, narodni
poslanik i član Odbora za zdravlje i porodicu, kaže za "Blic" da su
skrining pregledi jedan od najboljih načina prevencije. Besplatni preventivni
pregledi koje je organizovalo Ministarstvo zdravlja pokazali su da se veliki
broj građana odazvao pozivima, što znači da ipak ima nade da se svest ljudi
može promeniti, ali i navike u cilju sveopšteg zdravlja.
- Skrininzima se ispituje populacija
naizgled zdravih ljudi kako bi se pronašli oni koji pokazuju rane znake bolesti
ili predispoziciju za nastanak bolesti. Cilj skrininga je da se otkriju promene
i stanja, konkretno za rak, koja još nisu prerasla u rak, promene u
predmalignoj fazi, kada mogu lako da se otklone. Kada se razvije bolest,
postaje teže i uspeh je diskutabilan i nije zagarantovan. Zato je bolje
sprečiti nego lečiti, a s druge strane, preventiva manje košta nego lečenje -
objašnjava dr Mrdaković Todorović.
Skrininzi se mogu raditi za masovne
nezarazne bolesti, kao i kod otkrivanja kardiovaskularnih, celebrovaskularnih
bolesti, dijabetesa i kod karcionoma različitih organa.
Interesantno je da Holandija i Belgija u
zakonima imaju klauzulu po kojoj svi koji se ne odazivaju na preventivne
preglede moraju da plaćaju dodatni porez.
Rak grlića
materice najbolji primer koliko je važna preventiva
Srbija se po smrtnosti od raka grlića
materice nalazi na drugom mestu u Evropi, dok je četvrta kada je u pitanju
obolevanje.
- Skrining za rak grlića materice je
neophodan jer za ovu bolest simptomi mogu dugo izostati. Ukoliko se dođe na
vreme, izlečenje je stoprocentno. Na skrining treba da idu sve žene od 25 do 69
godina života, jer samo redovni pregledi pružaju efikasnu zaštitu. Kod nas
ljudi slabo idu na preventivne preglede, jer misle da se osećaju dobro i da
nema potrebe za tim. Kao ginekolog sam imala priliku da se susrećem sa
pacijentkinjama koje po 15 godina nisu došle kod lekara, a kada ih pitam zašto,
kažu "nemam nikakve simptome" ili "osećam se dobro". Zato
su važni skrining pregledi jer nekada se čini da je sve u redu, a nije,
objašnjava dr Mrdaković Todorović.
U Nemačkoj godišnje od raka grlića materice
oboli oko 4.300 žena, ali broj novoobolelih i broj umrlih konstantno padaju
zahvaljujući široko prevenciji.